EES spušta rampu našim profesionalnim vozačima

Od 12. oktobra države članice EU počele su postepenu primenu sistema EES (Entry/Exit System) za ulazak na teritoriju Šengenskog prostora. O tome šta državljani Srbije moraju da učine prilikom prelaska granice detaljno smo vas obavestili, ali se poslednjih dana pojavio novi problem Reč je o profesionalnim vozačima kamiona i autobusa kojima novi sistem ozbiljno ugrožava pravo na rad, a poslodavcima i privredi uopšte, stavara novu glavobolju

Pravo svake države ili zajednice jeste da određuje pravila pod kojima će strani državljani moći da uđu na njihovu teritoriju. Da li je reč o vizama ili nečem drugom, tek ko hoće da uđe mora da ispoštuje proceduru, i tu nema ništa sporno. Za naše državljane, ali i nekih susednih država (BiH, Crna Gora, Albanija), od 12. oktobra se primenjuje nov način ulaska na teritoriju EU, takozvani EES sistem. Šta on od putnika zahteva, detaljno smo vas obavestili na vreme. Pozornost javnosti uglavnom je bila usmerena na turiste, ali u praksi se pokazalo da nekoliko minuta dužeg zadržavanja na granici nije ništa prema onome što preti profesionalnim vozačima kamiona i autobusa.

Profesionalac nije turista

Pravila o bezviznom ulasku u EU koja važe za naše državljane kažu da svaki građanin može boraviti na teritoriji unije najduže 90 dana u roku od 180 dana, odnosno 180 dana u jednoj godini. Za većinu koja granicu prelazi najčešće leti na putu ka moru i ostaje 10 do 15 dana na odmoru, ovo je i više nego dovoljno. Ako tu dodamo i neko poslovno putovanje ili odlazak kod rodbine u zemlje razvijene ekonomije, to se jedva nakupi 30 do 40 dana godišnje. Ali šta je sa onima koji u EU odlaze mnogo češće zbog posla, a to je najviše vozača kamiona i autobusa.

– Problem je što zakon ne razdvaja vozača kamiona od običnog turiste, pa za njih važe ista pravila. Ali ako poslodavac ima razvijen posao i robu iz Srbije treba da isporuči u neku od zemalja EU, nastaje ozbiljan problem. Naši podaci kažu da već sada više od polovine vozača krši ovo pravilo, jer na teritoriji EU borave i po 100 i više dana u okviru perioda od šest meseci. Još uvek nam gledaju kroz prste, ali je bilo slučajeva da su vozači kamiona hapšeni i proterani u Srbiju zbog ovog pravila. To stvara gubitak za prevoznika zbog neisporučene robe, zatim je tu novčana kazna, ali i zabrana vozaču da u nekom periodu, od šest meseci ili godinu dana, ne može da uđe u EU. Znači ništa ni od odmora sa porodicom u Grčkoj, kaže Goran Aleksić, direktor Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja „Srbijatransport”.

Na mogući problem sa novim sistemom evidentiranja vremena boravka u EU, napominje Aleksić, prevoznici upozoravaju već dve godine još od prvog objavljivanja kakav se sistem sprema. Čak su predložena i neka rešenja, ali je sada loptica na terenu diplomatije i resornih državnih organa, jer prevoznici ne mogu pregovarati sa institucijama EU.

– Mi smo tražili najpre da se vozači kamiona i autobusa izuzmu iz ovog sistema, po ugledu na kolege iz drugih vidova transporta. Tako na primer, piloti ili mašinovođe ne podležu ovoj odredbi, ona jedino važi za vozače profesionalce u drumskom prevozu. Ne zaboravite da svake godine oko 950.000 kamiona izađe iz Srbije i da ti vozači rade za srpske kompanije, ali u skladu sa zakonima koje je propisala Evropska unija što se tiče lekarskih pregleda, radnog vremena vozača, napominje Aleksić.  

Svi na gubitku

Sistem EES je počeo sa delimičnom primenom, a od aprila 2026. biće obavezan. Zato se svi sada trude da nađu neko rešenje kako dan D ne bi dočekali nespremni i sa kamionima koji stoje na parkinzima umesto da jezde drumovima širom Evrope.

– Prosečna evropska tura traje od pet do sedam dana, međutim vozači ne provode sve to vreme u vožnji. Previše se čeka na granici, a i to vreme se računa. Tako na primer, dok naš vozač čeka po nekoliko sati da uđe u Srbiju, dešava se da prođe ponoć na primer 00.15 minuta, ali se njemu tih četvrt sata vodi u sistemu kao da je proveo ceo dan u EU. Zato je jedan od predloga da se obračun provedenog vremena svede na sate, a ne na dane, jer računamo da bismo tako dobili barem sedam do deset dana u okviru dozvoljenih šest meseci. Taman za još jedno putovanje – ističe Nikola Tankosić, vlasnik jednog transportnog preduzeća.

Najjednostavnije rešenje, kaže Tankosić, bilo bi da se zaposli još vozača, ali njih jednostavno na tržištu nema. Poslednjih godina hiljade profesionalaca je otišlo u Hrvatsku, Sloveniju ili Mađarsku, gde su dobili neophodne papire, pa mogu da rade nesmetano, jer je poslodavac iz EU. Problem je samo za srpske vozače u srpskim firmama.

– Još jedan problem je vrlo bitan, a tiče se tranzita kroz EU. Vozači koji iz Srbije idu za Rusiju ili neku drugu zemlju u tom regionu, moraju proći kroz neku od članica unije, a to im se vreme računa kao da su tamo boravili, iako možda prođu za samo par sati, zaključuje Nikola Tankosić.

Problem je očigledno tu, a drumski prevoznici se nadaju da će i privrednici čiju robu prevoze pomoći da se neko rešenje nađe, i to što pre, jer april iduće godine nije daleko. Ako se transport redukuje i privreda će biti u problemu, jer samo u zemlje EU izvozimo robe za više od 10 milijardi evra. Problem boravka vozača u EU nije samo naš, zbog čega je za početak novembra zakazan sastanak u Podgorici sa predstavnicima prevoznika iz Crne Gore, Albanije i Severne Makedonije, a možda će se pridružiti i Turci koji imaju jaku prevozničku flotu. Do rešenja našim vozačima preostaje samo da se nadaju da neće na granici naleteti na nekog previše revnosnog policajca ili carinika.

‍

Na udaru i drugi

Novi propisi ne pogađaju samo vozače teretnih vozila, već i vozače autobusa. Samo u Grčku tokom letnje sezone preko 300.000 turista ide autobusima i kombijima, a tu su još i Bugarska i Turska, do koje put opet vodi preko Bugarske. Kako prevoznici opslužuju više turističkih agencija, dešava se da jedna posada tokom nedelje ima najmanje dve ture (na primer do najbližeg Halkidikija). Ako autobus u osam ujutru uđe u Grčku, do Asprovalte će stići već oko 11 sati. Sledi obavezan odmor i večernji povratak, a onda šok na granici – gužva. Izalazak iz Grčke može biti neki minut posle ponoći, ali vozačima se to računa kao da su proveli dva dana u EU, iako faktički nisu bili ni 24 sata. A šta je sa posadama koje voze do Krfa ili Parge, koje od granice imaju da pređu više od 500 km. Osim toga, tu su i redovne linije, gde svakog dana samo do Beča ima više od 15 polazaka raznih prevoznika, pa vikend putovanja i ture za praznike.

‍

Moguće rešenje problema

Kao što sami prevoznici ističu, najefikasnije rešenje problema bilo bi zapošljavanje novih vozača. Međutim, procenjuje se da samo u našoj zemlji trenutno nedostaje oko 10.000 profesionalnih vozača.

Upravo kako bi se ovaj gorući problem ublažio, pre pet godina osnovan je AMSS CMV Centar za obuku vozača. U njemu se kandidati koji žele da postanu profesionalni vozači pripremaju za sticanje CPC sertifikata, koji je neophodan za obavljanje poslova u transportu.

Do CPC sertifikata sada se dolazi lakše i brže, zahvaljujući izmenama i dopunama Pravilnika o uslovima i načinu sticanja sertifikata o stručnoj kompetentnosti i kvalifikacione kartice vozača. Ovaj podzakonski akt, donet nakon izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja u martu, ukinuo je obaveznu osnovnu obuku u trajanju od 140 nastavnih časova.

Prema odredbama novog Pravilnika, do 1. jula 2026. godine početna kvalifikacija vozača stiče se polaganjem teorijskog dela stručnog ispita. Nakon tog roka, biće neophodno polaganje i teorijskog i praktičnog dela ispita.

Pripremnu nastavu za polaganje ispita kandidati mogu pohađati u nekom od centara za obuku AMSS-CMV. Pripremna nastava traje četiri dana i obuhvata sve najvažnije oblasti potrebne za uspešno polaganje ispita i sticanje zvanja profesionalnog vozača. Za mlade kandidate i dalje važi obaveza pohađanja osnovne obuke za sticanje početne kvalifikacije – i to za vozače C kategorije koji nisu navršili 21 godinu, odnosno D kategorije koji nemaju 24 godine.