Taksisti na udaru stroge kontrole

Ove godine došlo je do značajnih promena kada je reč ne samo o vrsti taksimetara koji smeju da se koriste, već i o načinu na koji se oni kontrolišu, overavaju i baždare.  Evo na šta treba da obratite posebnu pažnju pre nego što sednete u taksi vozilo

Možda se vama nikada nije dogodilo, ali ste makar jednom čuli kako je nekada, nekoga prevario „divlji” taksista. Kako bi se tome stalo na put, ali i olakšao život onima koji savesno obavljaju svoj posao, država je usvojila nove, znatno strože propise koji sada štite ne samo krajnje korisnike već i same taksiste. U pitanju su pravila koja propisuju kakvi taksimetri smeju da se koriste, kako se oni proveravaju, ali i kako da neko prepozna da li je seo u taksi koji ima prekontrolisan taksimetar.

Novi „stari” propisi

Još 2013. godine propisi koji se staraju o oblasti taksimetara su prilagođeni evropskim, a 2018. su dodatno unapređeni, pa su naši taksisti imali sasvim dovoljno vremena da se informišu i pripreme za početak primene.

Najvažnija promena je ta da od sada taksimetar mora biti ugrađen u vozilo. Po starim pravilima taksimetar nije morao da bude fiksiran u vozilu, pa je mogao da se skida i premešta, što znači da je gotovo svako mogao da naruši postavljene parametre, odnosno da obezvredi važne konstante i podatke na osnovu kojih se izračunava cena vožnje.

Od sada propisi strogo nalažu da se taksimetar fiksira u vozilu i da kada se jednom ugradi i proveri više nema skidanja, dok se svi parametri kao i njihove promene evidentiraju u samoj memoriji uređaja.

Veoma važna informacija jeste da sada postoje tri tipa taksimetara koji su odobreni po savremenim propisima iz 2018. godine i čija je ugradnja jedino dozvoljena, odnosno za koje postoji potpuna dokumentacija, što znači da su provereni i smeju da se koriste u našoj državi.

AMSS CMV je jedino imenovano telo koje ima dozvolu ministarstva i koje može da sprovodi ocenjivanje usaglašenosti, prvu verifikaciju, odnosno stavljanje taksimetara u upotrebu

Pravilnik sada podrazumeva da se taksimetar proverava sa vozilom u koje je on ugrađen, a nekada su taksisti mogli da donose taksimetre i da se proveravaju bez vozila.

A još jedna važna stavka jeste i to da sada taksista mora da poseduje potvrdu, odnosno zapisnik da je taksimetar ugrađen na odgovarajući način i sa odobrenim karakteristikama.

Kako se proveravaju taksimetri

Overavanje taksimetara obavezno je pre njihovog stavljanja u upotrebu, kao i periodično na svakih 12 meseci, odnosno nakon bilo kakve intervencije na merilu ili njegove popravke, kao i nakon prepravke.

Kada je reč o prvom pregledu on sada podrazumeva da se to obavlja na samom vozilu, a procedura uključuje kontrolu softvera i svih parametara koji su upisani u taksimetar (cena po pređenom kilometru, cena po minuti, odnosno satu čekanja, cena za početak vožnje, usklađenost konstante vozila i taksimetra i slično).

Kako bi se to proverilo, taksi vozilo mora izaći na poligon, odnosno ispitnu stazu dužine najmanje 1000 metara i zatim se proverava da li će taksimetar zaista prikazati vrednosti u okviru propisanih grešaka.

Ukoliko se svi uslovi ispune – uneti su ispravni parametri u sam uređaj i on zaista pokazuje prave vrednosti, uređaj će dobiti svoj žig – odnosno nalepnicu da ispunjava uslove.

Takođe, sada postoji obaveza da se dostavi potvrda, odnosno zapisnik od servisera šta je rađeno na taksimetru i kada je u pitanju periodično overavanje.

Ako se, na primer, menja cena – serviser mora oštetiti žig kojim se štiti pristup podešavanju i na potvrdi/zapisniku tada upisuje informacije o izvršenim promenama. Sve promene u taksimetru evidentiraju se i u specijalnom kodu softvera i lako se mogu proveriti od strane inspekcije ili ovlašćenog tela kakvo je CMV. To znači da niko osim servisera ne može da „petlja” sa postavljenim parametrima, pa se i ne može dogoditi da žigosan taksimetar pokaže lažnu kilometražu, odnosno da se naplati više od onog što je propisano za sve.